Devedesete: Rečnik migracija

Izložba Devedesete: Rečnik migracija biće otvorena 5. decembra u 19 časova, u izložbenom prostoru Muzeja 25. maj, u okviru kompleksa Muzeja Jugoslavije. Ovim projektom Muzej Jugoslavije aktualizuje nasleđe devedesetih organizujući izložbu koja se bavi masovnim migracijama stanovništva u Srbiju i iz Srbije, tokom pomenute decenije.

Stavljajući u drugi plan dokumentarno-istoriografski pristup, primarni fokus izložbe usmeren je na mapiranje različitih formi angažmana, od devedesetih do danas, kroz koje su u polju umetnosti adresirani pravni, politički, socijalni i kulturni problemi, stvoreni tim izuzetno složenim i traumatičnim migracionim procesima. Osim umetničkih radova, na izložbi su prikazane pojedine inicijative i organizacije iz sfere aktivizma i civilnog sektora, u prvom redu one čiji su pokretači umetnici ili koje u svom radu uključuju saradnju s umetnicima i kulturnim institucijama. U izložbu je uvedena јoš jedna narativna linija, koja se može pratiti kroz selekciju pojedinih zakona, političkih sporazuma, nacionalnih strategija, zvaničnih statističkih izveštaja i drugih dokumenata, budući da su odluke na najvišim političkim nivoima, kao i različite mere javnih politika, u prvom redu definisale statuse ljudi pogođenih migracionim kretanjima. Takva struktura izlaganja ima za cilj da delimično osvetli i širi kontekst u kojem nastaju ili na koje referiraju umetnički radovi i inicijative.

Rečnik migracija, nastao kroz zajednički rad umetnika, saradnika i kustoskinja, čini dvadeset i osam pojmova, koji na najprecizniji način objašnjavaju poziciju rada, inicijative ili zajednice. Ovakav rečnik predstavlja alternativu dominatnim pojmova i dikursima kroz koje se u domenu zakona, javnih politika i akademske sfere deluje i misli o tim problemima. Na taj način želeli smo da otvorimo pitanje dometa i uloge umetnosti, aktivizma, ali i javnih institucija u rekonstrukciji prošlosti i u preoblikovanju opštih mesta, koja dominiraju javnom sferom. Dvadeset i osam pojmova, sintagmi ili idioma, koji na specifičan način osvetljavaju pozicije predstavljenih radova, inicijativa ili zajednica su: adresa, bespravna nužnost, čišćenje, čovek, dostojanstvo/solidarnost/internacionalizam, hrabrost ili kukavičluk, inventar, Izbrisani, jugoslovenstvo, karta u jednom pravcu, kofer, kompjutersko čišćenje/uzaludna nada, kuća ili dom, mesto, nelagodnost, Drugi, plan, predmet, prijatelji, rupe, sigurna zemlja, slobodna privremena teritorija, transfer, tuga, ustanak, zakon, zemlja/teritorija, žudnja za životom.

Na izložbi su predstavljeni radovi više od dvadeset umetnika i umetnica, četiri umetničke grupe i pet aktivističkih inicijativa i/ili organizacija civilnog društva: Asocijacija Apsolutno, Aleksandrija Ajduković, Đorđe Balmazović, Dejan Dimitrijević, Dušica Dražić, Dionis Eskorsa, Jusuf Hadžifejzović, Kiosk – platforma za savremenu umetnost, Milena Maksimović, Goranka Matić, Kolektiv Migrative art, Ana Miljanić, Milorad Mladenović, Ivana Momčilović/Loran Vanson, Tanja Ostojić, Vesna Pavlović, Nikola Radić Lucati, Vladimir Radojičić, Vahida Ramujkić, Rena Radle/Vladan Jeremić, Balint Sombati, Nebojša Šerić Šoba, škart, Čedomir Vasić, Grupa 484, Udruženje Kardan, Vojvođanski građanski centar, Združena akcija „Krov nad glavom” i Žene u crnom. Kustoskinje izložbe su Simona Ognjanović i Ana Panić (Muzej Jugoslavije), arhitekta postavke je Milorad Mladenović, a vizuelni identitet osmislio je Zoran Pantelić. Izložba je realizovana u sklopu projekta „Nova mapiranja Evrope”, koji su podržali Evropska komisija, kroz program Kreativna Evropa, i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Izložba će biti otvorena do 1. marta 2020. godine.